Zatvorski eksperiment u Stanfordu

Ovaj eksperiment je delo poznatog psihologa Filipa Zimbarda, a njegov cilje bio je uočiti ponašanje čoveka u zavisnosti od situacije (u ovom slučaju u zatvorskom okruženju). 
Od 75 ljudi, izabrano  je 25 muškaraca koji su bili u odličnoj formi, zdravi kako fizički tako i psihički, ali i emocionalno. Svakom od njih je rečeno da će se dva dana nalaziti u simuliranom zatvorskom okruženju kao i to da će uloga zatvorenika i čuvara biti dodeljena  proizvoljno.
Profesor Zimbardo je trebalo biti upravitelj zatvora (jer je trebao nadgledati sam eksperiment).
U eksperimentu je bilo, dakle, 12 muškaraca – kojima je dodeljena uloga zatvorenika i 12 njih koji su postali stražari.
Zatvorenici su sve vreme bili u tom improviziranom zatvoru tokom trajanje eksperimenta, dok je čuvarima bilo dozvoljeno da rade u smenama po osam sati, po trojica u timu. Kada nisu radili, bilo im je dozvoljeno da napuste zatvor i nastave sa svojim normalnim životnim aktivnostima.
Čuvarima zatvora dane su drvene palice, ali ih nisu smeli koristiti za kažnjavanje zatvorenika. No, imali su svu moć da sprovedu bilo koju kaznu u delo koju su smatrali neophodnom. Date su im i naočare za sunce koje su sprečavale direktan kontakt očiju.
Zatvorenicima je data loša odeža. stavljeni su im lanci oko nogu i dodeljan im je broj radi depersonalizacije.
Ljudi koju si igrali ulogu zatvorenika, uz pomoć lokalne policije uhapšeni su u svojim domovima, fotografisani su i uzeti su im otisci prstiju – što je stvorilo osećaj nemoći. Date su im male ćelije u zatvoru u kojima je bilo po tri zatvorenika. Postojala je i mala soba – ćelija, ali i jedna soba u službi zatvorskog dvorišta.

Pre eksperimenta čuvarima je zabranjeno fizičko kažnjavanje zatvorenika, ali im je dozvoljeno pojačati osećaj nemoći zatvorenika kakav bi ovi i sami imali kada bi se nalazili u pravom zatvorskom okruženju.
Zimbradov cilj je, dakle, bio dezorijentisati i depersonalizovati zatvorenike.
Prvi dan eksperimenta prolazi bez događaja, ali zato, odmah, drugog dana situacija se počinje menjati. Tada počinje zlostavljanje i zo je razlog izbijanja pobune. Čuvari su koristili aparate za gašenje požara kako bi razbili pobunu (neki od zatvorenika su se zabarakadirali unutar svojih ćelija) i vratili kontrolu. Pristali su i raditi prekovremeno kako bi rešili pobunu. Do kraja 36 sata jedan od zatvorenika počinje preživljavati nervni slom zbog čeka je otpušten. Nakon toga, počele su se širiti glasine da zatvorenik koji je pušten 8612 nije zaista poremećen već će se vratiti da oslobodi i ostale. Kako bi to sprečili, čuvari su izgradili nov zatvor u drugom području Univerziteta Stanford (gde se i odigravao eksperiment). Kako nije izbila veća pobuna niti je iko pokušao pobeći, čuvari, potišteni, jer su naporno radili da izgrade taj novi zatvor, ljutnju iskaljuju na zatvorenike kojima nije bilo dozvoljeno ići u wc, dušeci su se smatrali luksuzom i zatvorenici su ostavljani da spavaju na betonskom podu.

Čuvari zatvora su se sve nehumanije ponašali prema zatvorenicima: skidali su ih gole, počeli su pokazivati sadističke sklonosti… i sve više njih je počelo pokazivati znakove psihološkog stresa i još petoro njih je vraćeno kući. Šesti dan je eksperiment otkazan kada je studentkinja iskazala zabrinutost zbog moralne strane ovog eksperimenta, ali, dato vreme je bilo dovoljno da se utvrde neke činjenice, a to je da, nezavisno od čoveka, njegovih sklonosti i osobina, kada se nađu u određenim situacijama, ljudi počinju da se ponašaju onako kako u normalnim okolnostima ne bi.
A snimljen je film o ovom događaju, eksperimentu:
Izvor:
http://whatispsychology.net/
http://matrixworldhr.com/
Advertisements

2 thoughts on “Zatvorski eksperiment u Stanfordu

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s