Kako je sve nekad bilo lepše

Setite se samo RTS-a u svojim najboljim godinama. Onaj koncert u podne i crtani film u 7.15 dok miriše doručak iz kuhinje. A onda jurnjava po ulici. Nema ajfona i telefona, nema ničeg što može da remeti red igre. Pravi se torta od blata, puške od grana, klikeri od šljiva. I jedu se te šljive, onako nezrele. A zimi, na vrh brega preko snega. Eeee, to su bila vremena. Pa onda svi oni programi za decu. Beše tu i Tobogan, i Čika Jova Zmaj, pa Duško Radović i Branko Kockica.
Jurili smo se po ulici igrajući se Žmurke, Žandarm i Lopov, Između Dve vatre… U mojoj ulici smo čak i večeru spremali – pekli krompire…svađali se, ratovali, družili se i smejali. Ah, koliko je samo smeha bilo! A sada?
Telefoni na sve strane, deca obučena ko odrasli, sede na stolici, ne na ladnom betonu i manijački pritiskaju dugmiće. U šta li će oni da odrastu? Kad smo mi i pored svih tako divnih uslova izrasli u Ovo.

Advertisements

3 thoughts on “Kako je sve nekad bilo lepše

  1. Probudila si nostalgiju za detinjstvom i dete u meni.
    Svako detinjstvo je na neki način lepo, samo kad dete ima ljubav i zadovoljene osnovne potrebe, a ovo drugo mnogo dece nema.

    Like

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s