HONG KONG

If you can drem – you can make it! (Disney)
IMG_7755
Hong Kong  je mozaik sjedinjen od nespojivih materijala i kao takav diše predstavljajući Lepotu. Ekskluzivni butici, parkovi puni mira, gužva na trotoaru, bašta na balkonu zgrade, različiti stilovi oblačenja, razlčiti stilovi gradnje, oblakoderi, oblakoderi, oblakoderi i predivni tramvaji na dva sprata!
Sa jedne strane – svet Diznijevog crtaća, na drugoj strani statua Bude, na trećoj pijace gde ima svega, svega, ali baš svega i to po povoljnim cenama, na četvrtoj, srce grada što užurbano diše.
Hong Kong nikoga ne ostavlja ravnodušnim!
Hong Kong, ili u prevodu Mirisna Luka, deo je Kine do 1997. Godine. Inače, stotinak godina je bio i pod vlašću Britanije i otud neki Hongkonžani imaju i britanski pasoš. Zanimljiva stvar je da se i u ovom mestu, poput Šri Lanke, vozi LEVOM stranom ulice. Valuta: hongkonški dolar.

Koristivši se kauč sufringom, dolazimo do korisnim informacija – šta obići za ovako kratak period, a ne juriti, gde se zadržati, šta gde kako kupiti, gde jesti i kako… Mana lokalaca je uglavnom nepoznavanje engleskog jezika (ovi mlađi i znaju), a često se dogodi da naiđete na čoveka iz Kine, dakle, ne iz Hong Konga, koji su drugačiji u ponašanju (malo uopštavam, ali što ću, takva nam iskustva) te će vas nekulturno iskulirati. Sve ostalo je sasvim okej!
Sleteli smo. Pre pasoške kontrole, proverili su nam pasoše neki ljudi sa aerodroma (nije u praksi, ali nije ni važno) i međusobno zaključili da smo iz Sibira. Pozdraviše nas uljudno na ruskom i uputiše dalje… Opet ta Rusija i Srbija… prevrćemo očima…
Viza data i krećemo!

IMG_8114

Oktopus karta je odlično rešenje za putovati po Hong Kongu. Ovi ljudi su ODLIČNO organizovali prevoz što nas iznenađuje i veoma raduje! Nema čekanja (ne više od pet minuta), nema kašnjenja, ima gužve ali nema guranja. Svi kulturno čekaju svoj red!
Bukirali smo hostel. Stan je u hipik fazonu i tu se upoznajemo sa Nemcima, Australijancima, Tajlanđankom, Ukrajincem koji, jelte, ima američki pasoš…i pričamo. Kako takvi razgovori leče dušu! Obični ljudi različitih svetova igrom slučaja na jednom mestu. Književnost, muzika, film…umetnost.
U HK-u, pogotovu u vreme Nove Godine, kada smo i putovali, low budget putovanje se teško ostvaruje, ipak, nekako, uspevamo da se ukopimo, baš spavajući u tom hostelu.

IMG_7637

Šoping
Odlično mesto, ko što već rekoh za kupovinu čega god, u HK-u jeste Temple Street Night Market. Prodavačice će vas bukvalno uhvatiti za ruku i odvući u njihov deo prodajnog prostora gde ćete otpočeti cenkanje. Ovde morate biti jaki i odupreti se čak i njihovim molbama da se cenkate oko nečega što ste samo dodirnuli, a niste ni planirali da kupite. Nas su umalo ubedili da uzmemo neke torbe, te smo (da ne bismo bili grubi i neprijatni prema prodavačici, jer nas to izgleda jedino moglo spasiti) bukvalno pobegli sa tezge kad su naišli drugi kupci i kada je krenula uporedo i s njima da razgovara. Dakle, samo hrabro! Samo odlučno, ili BEŽITE! Mladen je bio oduševljen tehnikom, ja opremom za planinarenje i Diznijevim svetom. Za svakog ponešto! Osoba sa kojom smo se dopisivali preko kauč surfinga, nam je preporučila restoran u mestu gde smo inače i odsedali, najbolje mesto za osetiti tipičan normalan život ljudi bez previše turista. Zgrade su velike, stepenice su premale (kolike noge imamo mi Evropljani, pa to je strašno!), hrana im je…
Hrana
Dakle, na preporuku prijatelja odlučujemo da probamo sendvič, neke sokiće, čaj, nudle… Kako nam je K. rekao, ovaj sendvič je nešto iz tradicionalne kuhinje Hong Konga, kao uostalom i sve što smo probali. Elem, naručismo sendviče, različite, pa uzimamo jedan od drugog, i isprobavamo. Meni su dali dve kriške-prženice i između njih maslac, Mladenu dve kriške i unutar njih jaja sa mlevenim mesom. Prva reakcija – smejanje, e, pa toga ima i kod nas (mi, izgleda, očekivali, oktopuse na ražnju). Mladen je uglavnom jeo nudle, ja sendviče, pili smo i tradicionalni čaj Hong Konga – karak , i najzad, nešto drugačije – pili smo sok od pasulja! Ne sećam se čega sve ima u toj čaši – pasulj, mleko, leda, vode, šećera…i utisci – čudno je, pasulj se jede! Ne pije se!
Zanimljiva činjenica što se jela tiče i restorana u Hong Kongu je da sedite gde ima mesta i kako vam sudbina odredi. Restorančić je mali, imao je svega možda sedam stolova, na kome ima po 4, 5, 6 stolica. Kod njih, ako dvoje sede, i ima mesta za još dvoje, „hostesa“ vam odredi da sedite sa njima. Ne poznajete ljude, oni jedu, vi jedete, gledate se i tako…ako želite da sedite sami – niste poželjni. Bukvalno će odmahnuti rukom u stilu – vrata su vam ovde, ovde svi sedimo zajedno i jedemo.
Divna mesta
Vidikovac  Victoria Peak – stari tramvaj za koji se čeka i čeka u redu oko pola sata najmanje, vuče vas do vrha brda odakle imate predivan pogled na grad. Možete se popeti i pešaka, ali, kako je nama bila zima (u Dohi imamo samo letnje stvari) čekali smo u onoj masi ljudi i grejali se.

IMG_7666

Nakon jurcanja po Hong Kongu, kupovini tehnike i razgledanja, gledanja i cenakanja, ispunila mi se i želja iz detinjstva. Posetili smo svet Diznija! Vozili se na različitim vrteškama, jeli Dizni viršle, fotkali se, istraživali, smejali i umorni vratili u hostel. Trebalo se spremiti za put u Kambodžu gde smo proveli Novu. Ali, o tome ću vam već pisati… 😉

I da, obišli smo prelepa mesta, napravili divne uspomene, upoznali dobre ljude. Jedina stvar koja ostaje ostavljena za neke druge posete jeste statua Bude.
Čekaće nas.
Do tada, pozdrav!

Foto: Mladen Cvetković Max

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s