Zašto volim Finsku iako je ne znam?

Ne tako davno, pre možda godinu, a možda i dve, naišla sam na članak u novinama gde se piše o jednoj zemlji ko o bajci. Pisalo se o obrazovanju i bile su tu fotografije nekih učionica. Zapravo, ne NEKIH, već onih ko iz bajke. Danima sam pričala kako je sigurno divno tamo predavati, kako je prelepo njihovoj deci, kako su to srećna deca…

Pre nekoliko meseci, naiđem na blog…i opet divna zemlja, divne biblioteke…

Ne smem ni da poredim sa zemljom Srbijom, mnogo sam vremena provela u našim bibliotekama i često sam, iako volim da čitam, htela da pobegnem I ne vraćam se više. Radili su tamo ljudi različitog karaktera, ponekad I ljudi koji ne vole knjige ni ljude, ali posao ih je izabrao, kretali su se jedva I ljutili kada ne donesu knjigu koju tražiš…pojedine biblioteke su bile zagušljive i mračne. U nekim ni sam bibliotekar nije mogao da se snađe.

Pri pomisli na Finsku, oduvek sam bila ravnodušna. Daleka, hladna zemlja sa dalekim hladnim ljudima, sve dok pre nekoliko dana nisam razgovarala sa osobom koja je živela I studirala tamo. Oduševljeno je pričala kako su besplatne hemijske u bibliotekama I kako možeš da uzmeš koliko hoćeš (ne želim ni da pomislim kako bi te besplatne stvari kod nas prošle), kako možeš uzeti beležnice, blokičiće ili papiriće u boji, dok čitaš, da zapisuješ, kako je sve organizovano i lepo uređeno. Ah, ta daleka Finska I daleki ljudi.

Finci veoma vole da čitaju, I dok kod nas neko pročita JEDNU KNJIGU tokom života (uglavnom zbog one zmije profesorke iz srpskog) I još ima mozga da se time hvali, svaki Finac u proseku GODIŠNJE pročita 21 knjigu!

Članska karta biblioteke je besplatna i sa njom se može koristiti sva literatura, elektronska izdanja, možete koristiti internet ili gledati video sadržaje, učiti jezik koristeći se kompjuterom, čitati časopise, novine, brošure, priručnike, itd. Knjige se zadržavaju mesec dana, filmovi i muzika do sedam dana. U slučaju da nešto izgubite ili oštetite, plaćate. Takođe, kaznu plaćate i u slučaju da nešto ne vratite na vreme. Biblioteke u Finskoj su u najlepšim zgradama, a mnogo od njih je lično Alvar Aalto projektovao.

U bibliotekama Finske mogu se naći knjige i na 40ak jezika, među kojima je i srpski.

Takođe, postoje i pokretne biblioteke, tkz. Mobilne biblioteke na točkovima, u tržnim centrima ( Cable book), na benzinskim pumpama ( Igs), železničkim stanicama ( muzičke biblioteke)…

U Finskoj, takođe, postoje i bibliobusevi. Svaki od njih ima voznu maršutu do 400 km. Dobro su proučene regionalne potrebe pa tako postoji više tematskih bibliobuseva, ali i onih standardnih. Od tematskih postoje posebni busevi za decu, zatim nordijski koji obilaze pogranične delove, bibliobuseve koji su raspoređeni po mestima gde živi najviše imigranata, gde se nude najviše literatura za učenje finskog jezika itd…Iz ovoga bi se moglo zaključiti da  je država Finska veoma razvila osećaj za  kulturološku i socijalnu raznolikost i da ima visok stepen brige i odgovornosti za  čitalačke korisnike. Svi ovi autobusi biblioteke poseduju najsavremeniju informaciono komunikacijsku tehnologiju koju primenjuju u radu sa korisnicima. Ove  pokretne biblioteke pre svega služe da stanovništvu udaljenih mesta omogući pristup knjigama, kao i stanovništvu na severu zemlje kada je zimi pod ledom. Ove biblioteke imaju oko 17000 stajališta. Finska je na trećem mestu u svetu po primeni ovih vrsta usluga građanima, odmah iza SAD i Velike Britanije.

Osim ovih bibliobuseva imaju i više plutajućih biblioteka brodova.

Koliko su Finci zaluđeni knjigama i sticanjem znanja govori i podatak da je u sred Helsinkija u  jednom od velikih tržnih centara, odmah iznad restorana smeštena Cable Book biblioteka koja je uvek puna ljudi, i gde je veselo, bučno i veoma suprotno od onoga što je uobičajno za klasične biblioteke. Tu je sve besplatno, pa mnogi ljudi u pauzi šopinga dođu tu jer imaju mogućnost da pristupaju besplatno internetu, salju poštu, gledaju tablu sa najnovijim dešavanjima u gradu, čitaju novine, slušaju muziku, čitaju najnovije knjige,  gledaju filmove sa DVD-a, skeniraju, kopiraju, štampaju… Pored svega ovoga, u ovoj biblioteci postoji još jedan odličan servis koji se doduše minimalno naplaćuje ( najviše do 5 evra), a to je da ako imate neko elektronsko izdanje neke knjige a nema je više u prodavnicama, ovde će vam za sat vremena odštampati i ukoričiti kao što je i sam original…Za ovaj projekat je biblioteka Helsinkija dobila 1 000 000  dolara kao nagradu od Bila Gejtsa.

Autorka teksta veli još i da Finci ne čitaju jer su im zime duge i hladne (realno, nama i kad su zime hladne, mi se ograničimo na televiziju i internet – posmatrajući kako izgleda pranje veša unutar mašine, recimo). Ona navodi činjenicu da su u letnjem periodu biblioteke još posećenije! A ključ ovako dobrih rezultata je u činjenici da je država voljna i željna da svim svojim građanima ponudi mogućnost stalnog ličnog usavršavanja, besplatne izvore znanja, kontinuiranost u intelektualnom razvoju i potpunu upućenost u najnovije informacione tehnologije.

http://mojafinska.blogspot.com/

Advertisements

One thought on “Zašto volim Finsku iako je ne znam?

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s