ŠRI LANKA, od Š do A

Cejlon, ostrvo cimeta, ili “Suza Indije” kako ga nazivaju zbog samog položaja i oblika, ostrvo je koje inspiriše!
Prvi dodir sa njim ostvarili smo na Bandaranaike aerodromu gde smo sletevši, ugledali tropsko zelenilo koje nam je itekako prijalo nakon pustinjske Dohe. Pravi raj kvarila je visoka vlažnost vazduha, ali ko će misliti previše o tome dok se ukazuju slike i noviteti koje upijaš ko malo dete što prvi put posmatra svet.
Mesto najbliže aerodromu je Nigambo i iz tog razloga naš sledeći cilj. Dogovorili smo se sa taksistom koliko toliko ok toliko I juuuuuriš! Jesam li vam rekla da smo se vozili tuk tukom i da nam se toliko vožnja svidela da smo ga koristili stalno?
Nigambo, zelenilo ispred Plavog Slona, i mnogih drugih hotela, hostela. I naravno tuk tuk vozači koji čekaju strpljivo svoje mušterije.
Nigambo, zelenilo ispred Plavog Slona, i mnogih drugih hotela, hostela. I naravno tuk tuk vozači koji čekaju strpljivo svoje mušterije.
NIgambo je bio holandska i portugalska kolonija i otud im u nasledstvu holandski kanal, ali i crkve, a samim tim i religija. Pretežno stanovništvo u ovom, najvećem na zapadnoj obali Cejlona, mestu su hrišćani katolici, ali ima dosta i budista. Ono što me je začudilo je činjenica da su škole podeljene na hrišćanske ili budističke, dakle, u zavisnosti od vere.
Holandski kanal
Holandski kanal
1526413_279413395570034_8293399095066269640_n
Crkva Svete Marije
10345850_279413375570036_1376958738555864470_n
Crkva Svete Marije
Već sam pomenula crkve, i upravo u centru ovog grada nalazi se Crkva Svete Marije, jedna od većih katoličkih koju su uzdigli Portugalci te su upravo tu njihovi misionari bili prilično aktivni u pokrštavanju stanovništva. Dana kada smo išli do crkve čula su se crkvena zvona koja su oglasila svečani obred venčanja te iz tog razloga nismo ulazili u nju.
Uputivši se iz hostela Blue Elephant gde smo odsedali, na plažu, bili smo iznenađeni brojem ljudi. Zapravo, pre samog putovanja u razgovoru sa ljudima koji su posetili ovo predivno mesto, saznali smo da plaže jesu predivne, ali su često i puste. Palme, zvuk okeana, nemirnih talasa što nose žuti i crni pesak…i ništa više. Međutim, kada smo došli do plaže (koja je, inače, i sakrivena od radoznalih pogleda sa ulice, hotelima i restoranima kroz čije “vlasništvo” treba da se prođe) ugledali smo gomilu ljudi kako pevaju, skaču goneći talase, i vesele se uopšte. Žene su većinom pokrivene više no što je kod nas u Srbiji to slučaj, stide se, a poljubac u javnosti je takođe zakonom zabranjem, kako nam je objasnio Fernando, čovek kog smo tamo upoznali i sa njim najviše vremena provodili. On nam je bio neka vrsta vodiča. Primetila sam dvoje mladih kako se kriju ispod kišobrana te razmenjuju nežnosti (kišobranom se od sunca brane) I niko ih kao ne vidi ili ih policija toleriše. A možda ih i stvarno ne vidi?
I dalje zbunjeno količinom ljudstva na plaži koja bi trebala da bude pusta, saznajemo da je zapravo Prvi Maj, praznik rada i u njih, kao i svuda u svetu, ali za razliku od zemalja onih „svuda u svetu“ što taj dan koriste za proteste i prava radnika, kod njih je situacija slična našoj – oni slave. Blago njima, lepo im ko nama!
Sutradan je bilo manje gužve te smo još jedan dan proveli u upoznavanju Nigomba i njegovih stanovnika. Pili smo Lav pivo (tačnije LION) i jeli nudle. Jurila sam krabe na plaži, prvi put ih vidim, pa su mi bile zanimljive, a onda i sama od njih bežala.
10376714_279413295570044_7769145252837075451_n
Krabeeeeee!
1012587_279413518903355_7505457611605428982_n
Veliki deo stanovništva ovog mesta živi od ribolova.
10342485_279413225570051_3237838639832167691_n
Ljudi na ulicama Nigomba su veoma prijatni, svi su nasmejani i veoma gostoljubivi. (Fernando nas je upoznao sa svojom porodicom te smo i proveli jedno veče kod njih jedući krabe i pijući opet LION pivo.) Njihova koža je tamnija, ličili su mi tada na Indijce, sa tim tenom i crnom kosom. Mada, poređenje sa ovim narodom je za njih, uvreda, a razlikuju se, sada vidim, ko što se razlikuju Kinezi od Filipinaca i Japanaca.
Elem, krabe su bile veoma ukusne, naravno, pržene su u ulju i koriste ih umesto čipsa, uz pivo, možda utakmicu kriketa. A kokosov sok me i nije baš oduševio, mada kažu da je veoma dobar za zdravlje. U već pomenutomPlavom Slonu, služili su izvrstan doručak, String hoppers – ne bih da prevodim na srpski, jer ne umem, u pitanju su nudle sa karijem, kokosovim uljem, čilijem, lukom, nekad i sa jajima. Sokovi su, takođe, bili izvrsni, ceđeno vođe, mango, narandža, divno divno divno! Fotografije uzimam sa interneta jer, zamislite tu neodgovornost, nisam fotografisala svoj doručak-ručak-večeru i obaveštavala ljude na društvenim mrežama da sam jela.
11938983_514287155404743_1642220789_n 11903367_514287162071409_1692880383_n
Primetili smo da u ovom mestu, Nigambo, turisti ostaju samo jedan dan ili jednu noć, i to prvi – kada dođu sa aerodroma (jer sam već napomenula da je ovo mesto najbliže njemu) i sutradan se odjavljuju pa kreću u avanturu obilaska celog ostrva!
Mi smo obišli Nigombo, posmatrali kanale, crkve, budističke hramove, posetili neke markete, pijacu voća i povrća – jeli smo sveže banane i ostalo tropsko voće, a onda smo došli i do riblje pijace. Bili smo u fazonu, Hajde da vidimo sve što možemo. I videli smo sve. Čak i zatvor (sagrađen je na nekoj značajnoj tvrđavi – i po tom odnosu prema kulturno-istorijskim zdanjima podsećaju na nas).  Ribarska pijaca je bila mesto najgoreg mirisa ikada! Ali, divna stvar je upoznati čoveka, starog  – oko šezdeset godina, koji je prošle godine, kako nam je rekao, počeo da uči engleski jezik! I da znate, govori odlično! Čovek je bio ribar skoro čitavog života, ali u ribarstvu više nema para ko nekad. Otvorile se fabrike i one manje preduzetnike uništile. Tako je on odlučio da se okuša u turizmu. Nada se da će uskoro početi da radi u nekom hotelu! Zamislite čoveka koji po stare dane uči! To se kod nas retko viđa. Jeste, muka natera čoveka na sve… Ali, oduševila me njegova upornost, želja, sposobnost i duh!
10256565_279425368902170_7706218987946648112_n
Ulaz u zatvor, Holandska tvrđava
984091_279425262235514_3655948594057329248_n
Zatvor
10291701_279413542236686_9222099942321640266_n
Kako se pravi sardina (ona iz konzerve). Jedan od procesa.
10314482_279413478903359_7011556048444851528_n
Miriše na ribuuu!
1532154_279413438903363_451485978633420890_n
Mmmmmm!
10367727_279413615570012_3491082510988041387_n 10342493_279413355570038_4009035152413097877_n 10336608_279413845569989_4219383118328919008_n 10292138_279414248903282_5539621596187071396_n 1658651_279413812236659_1275193175655690816_o 10174890_279416298903077_6948016024310047303_n
A jesmo se i pomerili iz Nigomba, i to putujući vozem do Kolomba! Colombo je glavni grad Šri Lanke i do njega smo išli vozom.
Dve karte za voz!
Dve karte za voz!
Putovanje vozom je bila posebna avantura za nas. Vozovi su veoma spori, spori, spori. Stao je na nekoliko stanica i na svakoj je ušao neki novi prosjak sa nekom novom pričom ili priredbom (pevanje, igranje, ples) a silazio na sledećoj stanici. Stanice su bile zapuštene i isuviše mračne. Čini mi se da sam na onoj u Nigombo videla neki akvarijum, a možda je to samo bila neka biljka u staklenoj posudi, ko bi znao… poneke slike se gube u mom sećanju pod pritiskom drugih, menjaju oblik i malo iskrive prošlost. Vozu su falili prozori, ne svi, ali tu i tamo, bila je praznina u okviru, a nedostajala su i vrata. Mogao si da izbaciš glavu, ko u filmovima i posmatraš prirodu. Dakle, PROMAJA! Ali, ljudima nije smetala, ne znaju oni za našeg najvećeg srpskog neprijatelja! Zevali su u nas ko u majmune u zoološkom vrtu (što mi i nije najbolje poređenje s obzirom na to da oni te životinje mogu videti na putu, ali ajd sad…)Belci, zaboga! Toliko smo im čudni da su nas na jednoj pijaci u Colombo, kada smo malo zalutali i skrenuli sa naše staze, i fotografisali! Prvi put vide bele ljude! Ili ne viđaju ih stalno. Na pamet mi padoše oni crnci u manjim gradovima Srbije, što previliku pažnju dobijaju. Postala sam holivudska zvezda, smejala sam se…  U vozu su bili ljudi različitog  kova a ni u čemu, sem u izgledu, različiti od nas. Devojka što je sedela kraj mene čitala je neku knjigu na engleskom – o menadžmentu, učila… Dve starije žene su razgovarale o nečemu vrlo bitnom praveći gestikulacije u fazonu – Ma nemoj mi reći…i šta je posle bilo…ili sam samo to tako sebi prevodila. Starac, navalio ruke na štap, pa bradu naslonio na ruke i luta u svojim mislima. Koje li te brige more? Mala penzija?10303867_279425378902169_2898490401127126718_n
Izgubljeni u Kolombu!
Kolombo je odlično mesto za šoping, nikako dobro mesto za ručak! Bar ne KFC koji smo mi posetili u zgradi Holandskog muzeja (mračno prljavo mesto bez klime). Suvenire smo uzeli u negdašnoj Holandskoj bolnici koja je sada pretvorena u restorane i male prodavnice. Kako sakupljam kugle, obradovala sam se odličnoj ponudi – ali u džep ide samo jedna. U Nigombo se vraćamo uveče, autobusom, brže je i udobnije (bojim se i da pomislim kako izgleda noću putovati onim vozom), gde spavamo i sutradan idemo na Pinnawela elephant orphanage – tu je preko osamdeset slonova, beba i onih matorih. Posetili smo ovo mesto u vreme njihovog ručka, dakle kada i sam im možeš dati da nešto jedu, kao što su banane, ananas i slično. Družili smo se mladom Monikom, koja je obožavala ananas… a potom, oko 2 poslepodne, slonovi su veselo došli do reke, naravno, sa čuvarima, gde su uživali u vodi. Oni mali su se okretali, gnjurili, trčali oko svojih roditelja i zaista je bio poseban doživljaj posmatrati ih.
1613871_279415968903110_8622389122092324842_n
O, da, pokazali su nam i kako nastaje papir!
1506985_279415498903157_8879411401035519447_n
Monika
10371982_279415722236468_382831734775757299_n 10371747_279415965569777_1750645046155864197_n 10365914_279415155569858_4773794630303128274_n 10251894_279415628903144_9084959107339408271_n
Šri Lanka je poznata i po plantažama čajeva, po predivnom pogledu sa The Sigiriya Rock Fortress, plažama od kojih zastaje dah, i tuk tuku!
Na veliku žalost, nismo videli sve lepote Šri Lanke niti smo iskusili sve čari ovoga mesta, ali, vratićemo se! Do tada, veliki pozdrav!
10291798_279414378903269_6657755000931584989_n
Fotografije jela, naravno, sa neta.
Ostale fotografije uslikane telefonom – microwave, a one bolje – Mladen Cvetkovic Max
Advertisements

4 thoughts on “ŠRI LANKA, od Š do A

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s