Niko i ništa u Parizu i Londonu

“…činjenica da će francuski kuvar pljunuti u supu – koju ne jede on, naravno. On je umetnik, ali čistoća nije njegova umetnost. Na neki način, prljav je baš zato što je umetnik, jer hrana, da bi lepo izgledala, zahteva prljav postupak. Kada, na primer, glavnom kuvaru donesu šniclu radi inspekcije, on ne koristi viljušku. Uzima šniclu prstima i baca je natrag, prelazi palcem duž posude i liže ga da oproba sos, prelazi još jednom i ponovo liže palac, onda se odmiče i razgleda komad mesa kao umetnik koji odmerava sliku, pa ga s ljubavlju pritiska svojim debelim, ružičastim prstima, koje je već stotinu puta oblizao tog jutra. Ako je zadovoljan, uzme krpu, briše otiske prstiju s posude i vraća je konobaru. A konobar, naravno, gura svoje prste u sos, svoje gadne, masne prste koje večito provlači kroz kosu namazanu briljantinom. 
Kad god čovek plati više od, recimo, deset franaka za jelo s mesom u Parizu, može biti siguran da je opipano na ovaj način. U jeftinim restoranima nije tako; tamo ne poklanju toliku pažnje hrani, samo je viljuškom vade iz tiganja i bace na tanjir, bez pipanja. grubo rečeno – što više platiš za jelo, više ćeš tuđeg znoja i pljuvačke morati da pojedeš…”
Džordž Orvel
Advertisements

3 thoughts on “Niko i ništa u Parizu i Londonu

  1. Kako beše ono: “Ma ko da je otac bolesti, hrana joj je majka”.
    To beše prva rečenica u najpoznatijem kuvaru. Zaboravio sam kog.

    Like

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s