Ljudi su istrošeni životom

Još jedan dan nesrećno se budi. Kiša pada u Sofiji. Udara u oči prozora i sliva se. Kapljice se više ne takmiče koja će pre stići do okvira, rama, ograde.
Ili nju ta igra više ne zanima.
Tmurno nebo stoji na glavama prolaznika.
Teško i ogorčeno korača do autobuske stanice. Kiša ne prestaje. Udara o kišobran i sliva se. Desni rukav ostaje mokar. A briga je.
I tu je igru zaboravila. Sakriti se od oblaka.
U džepu joj privezak. Avion. Igra se ključevima dok mučno pruža korak da uđe u autobus.
Opet ide na aerodrom.
*******
Popodne već prolazi.
  • Izvolite
  • Kafu jednu, bez šećera, molim
  • Izvolite
  • Nes
  • Izvolite
  • Limunadu
  • Izvolite
  • Sendvič
  • Izvolite
I tako do kraja radnog vremena. Izvolite…
Putnici dolaze, ispijaju svoje minute dok čekaju ukrcavanje i odlaze.
Cipele je žuljaju dok se vraća umorna. Da čeka autobus. Sa igračkom u rukama.
i
Jeste li je primetili? Tu je. U vama.
Žena koji radi na aerodromu, a nikad poletela nije.
Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s